Marihuana
Da preskocimo latinske nazive, poreklo i ostale sturcne konstatacije radi se o marihuani.
Trava, vutra, dzeja, gandza, dzidza, zelena salata, smesne cigare itd itd.. Mogao bih celu noc da nabrajam pseudonime, ali sta sam zapravo hteo da kazem. Marihuana je biljka kao i maslacak, krastavac sta god. Samo sto ona ima neku drugu svrhu na ovoj planeti. U skoro svim drzavama je ilegalna. Policija ce ti pomeriti bubrege ako te uhvati sa 0.8 grama te supstance zbog clana tog i tog zakona o posedovanju opojnih supstanci. Tema je vec nasiroko obradjena, svi su pricali o tome i nikom nista. Znam posle ovog teksta situacija ce ostati nepromenjena ali osecam potrebu da i ja kazem svoje misljenje.
Marihuanu pusim optrilike 6 godina. Prvi dzoint sam popusio iz znatizelje verovatno kao i 90 posto mojih istomisljenika. Osecaj koji ona pruza razlikuje se od coveka do coveka. Neko voli da iskulira gajbi sa cvetom, muzikom, sam ili sa bliskim prijateljima dok drugima ona pokrece kreativnost. Poznajem ljude koji su jako lenji kad se napuse, ali ni za jednog od (stvarno mnogo) konzumatora "opojnih sredstava" koje poznajem ne mogu da kazem da su agresivni, mrzovoljni i neuracunljivi. Problem sa predrasudama o travi je ukorenjen u zakonu nase drzave. . Kako nekome moze toliko da smeta plod biljke koja raste iz zemlje koristeci samo kiseonik i suncevu svetlost.
Paranoja u glavama pusaca (trave podrazumeva se) se ne javlja zbog vutre, nego zbog cinjenice da je ona ilegalna. Dok policijski inspektori suruju sa dilerima heroina u gradovima sirom drzave, cela stanica skace na noge kad uhapse brata sto je izasao da proseta da popusi dzoint, odmori mozak i izdigne se iz sivila i cemera ove drzave. Da su na protestima umesto suzavaca i vodenih topova delili dzointe, da su na fudbalskim utakmicama paljene buksne umesto baklji ne bi bilo toliko nasilja. Kada ste culi da je neko posle popusenog dzointa ili dva ubio dete na pesackom prelazu (?)
U mom okruzenju (onom "normalnom") kad se za nekoga kaze da je narkoman u 99 posto slucajeva radi se o liku koji pusi travu. E to je ono sto zaboli. Tvrdim da se pola (ako ne i vise) estrade drogira kokainom i ko zna cime jos. Sve popularne komercijalne pesme su o alkoholu, nocnim izlascima i bludnicenju dok im u spotovima igraju polugole plesacice. Sve je to ok, sve je to soubiznis, a nije ok kad ja otvorim prozor zapalim dzoint i razmisljam o tome kako je tesko popeti se na stub i okaciti onu ulicnu svetiljku (npr).
Majke i ocevi, necije bake i deke po receptu dobijaju lekove za smirenje. Bensedine, rivotrile, bromazepame i ostalo. Nakon nekog vremena javljaju se kontraefekti, ili zavisnost. Organizam umire.
Da razmislimo malo bolje, da li je biti povremeno zaboravan i odsutan bolje od totalne demencije, senilnosti i konstantne nervoze (?)
Da li su potpuno poludeli ljudi u drzavama gde je vutra legalna? Mislim da je odgovor ocigledan.
Umesto da drzava napuni kasu legalizacjom kanabisa, oporezivanjem i otvaranjem sopstvenih preduzeca za proizvodnju cime ujedno i stvaraju nova radna mesta, oni nas hapse zato sto se naduvamo i smejemo 2 sata i posle toga stondirani legnemo da spavamo.
Procitaj
Mnogi ce reci da sa godinama dolaze problemi. Ne slazem se. Problemi dolaze svakodnevno, u svakom periodu naseg zivota. Ja imam 19 godina i danas me je sprecilo da izvrsim samoubistvo samo cinjenica da bih tim cinom zagorcao zivot svoje mladje sestre. Svestan sam sta je depresija, ali nisam mogao da pobegnem od nje. Vec dugo vremena u meni se kuva ta supstanca za samounistenje. Pocevsi od pusenja cigareta, trave, konzumacije alkohola u rizicnim kolicinama kao i (ono po mom misljenju najgore) antidepresiva
Sticajem okolnosti sam prestao sa skolovanjem. Upao sam u vrtlog novca droge i prividne srece. Ubrzo su se prikljucili zelenasi, dileri, samokrunisani kriminalci i policija. Ok, covek krene pogresnim putem i obicno zavrsi tragicno. Imao sam tu srecu da sam izvukao zivu glavu iz svega toga i poceo da se bavim legalnim poslom. Planovi za buducnost su bili skovani u prasini i znoju ali su obecavali. Stalan izvor prihoda, postepeno smanjivanje napora i vrhunac svega pristojan zivot. Dani prolaze, vredno radis, trudis se da ne izneveris osobe koje su ti od vaznosti za buducnost, postujes svako pravilo, bas sve i sta onda (?)
Onda dragi moji (ako uopste neko cita) preostaje da opsujete nekom majku. Ne mozes da ubedis coveka kojeg je zmija ujela da je guster bezopasan. On ce stvoriti sebi sliku u glavi kako ga taj guster napada pa makar on nemao glavu.
Nemam poentu price, nemam uvod razradu i zakljucak, nemam jebeno pojma zasto sam sve ovo napisao ali eto cini mi se da mi je lakse.
imam samo poruku za sve one koji svoju sudbinu drze u svojim rukama:
NE VREDI KOLIKO GOD SE TRUDILI AKO VAM NIJE SUDJENO. Ako je sudjeno da imas pare, ne moras ceo zivot nista da radis i u jednom trenutko neko ce zaboraviti torbu sa 10 hiljada eura na klupi pored tebe.
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.