Tripovi

PSIHA

Plasim se svojih misli. Ponekad su crnje od Siere Leone. Dosezu jako duboko.U srz svega oko mene.

Imam taj mehanizam u mozgu koji ucini da svaki tabu postane svakodnevnica u hodncima mojih misli. Kad bih navodio primere plasim se da bi momci u belim mantilima pokucali na moja vrata sa placenom posiljkom ludacke kosulje.

Da li ste bar jednom pomislili da ce te vi, od svih ljudi na ovoj planeti uraditi nesto posebno, nesto sto niko nije uradio. Da ce te mozda izbeci smrt. Da se to desava samo drugima. Kako prolaze godine, normalno svako se menja na svoj nacin. Klinci postaju ozbiljniji, matorci teze ka mladosti i slicno.

Sa druge strane, ja imam osecaj da sam oduvek ovako razmisljao. I u svojih 5 i sada sa svojih skoro 20 godina. 20 godina... Za 20 godina moze se postici mnogo, a sa 20 godina - nista. Tek zakoracis u zivot.

Problem je psiha. Osecam se kao sizofrenicar dok ovo pisem, i opet mi kroz glavu prolaze one nebulozne, nepojmljive misli. Sedim pored otvorenog prozora, polu obucen, pusim cigaretu i pijem kafu i sve vreme tripujem sebe da sam svestan da na tom prozoru stoji covek. I ne uzbudjujem se zbog toga. Onda naglo "pomirisem sebe". Okupao sam se pre manje od pola sata a imam osecaj da sam prljav. Menjam izraze lica kao da je sad taj covek sa prozora u mom monitoru. Neko ko me poznaje rekao bi da sam stvarno lud. Zato i ne pomisljam da sa nekim razgovaram o svojim razmiljanjima.

Kad legnem da spavam imam posebnu tehniku hvatanja snova. Planiram sutrasnji dan, ali sa 10 miliona eura u dzepu. Svaki jebeni korak i svaku misao znam unapred. Znam gde sam se uputio, o cemu cu da razmisljam dok budem putovao, znam i sta ce ko da mi kaze ako me sretne. Na sve imam spremne odgovore. Ujutru ustanem, pogledam, dan k`o dan. Ni miliona, ni planova, nicega od mastanja. Zato se to i zove masta. Nikada ne moze da dosadi.

Sta je zivot ustvari?

Radjanje, odrastanje,skolovanje, posao, deca, unuci,sahrana. Izmedju toga pokusas da stvoris sto lepse uspomene.

Evo, sedim u sobi,pisem blog o svojoj umisljenoj poremecenosti i stvaram uspomenu na  to.

Sutra cu provesti dan kao i svaki do sad. I to je uspomena. Ne, to nije uspomena. Uspomena je secanje na neki dogadjaj koji je razbio monotoniju svakodnevnice. 

Molim vas ne citajte ovo

. Deluje lako napisati knjigu, i jeste tako.

Tesko je preneti skicu slike koju citaoc treba da dovrsi.

Sta je sizofrenicar? Malopre sam rekao sebi da mislim da delujem kao jedan. Definiciju sizofrenije sam izvukao spontano na svoju ruku u 6 razredu kada je profesorica biologije napravila digresiju i rekla da su prvi simptomi sizofrenije skretanje sa teme na temu (zbog toga sto je ona to tad uradila). Eto, to je sizofrenija. Tako sam ja to shvatio.

Engleski znam perfektno. Skoro svaku rec znam pravilno da napisem, spelujem, prevedem, izmenim po licima, dodam nastavke za prideve i sva sranja, a nikada u zivotu nisam uzeo knjigu iz engleskog i seo da ucim. Nikada nisam obracao paznju na predavanja. Gledao sam cartoon network, slusao strani hiphop i intervjue sa crnjama, eto mozda zato.

O cemu ja ovde pisem? E o tome vam pricam. Mehanicki sam krenuo da prenosim misli na ekran.

Ne poznajem nikoga ko to radi. Nijedan moj drugar, sa 80 posto slicnim zivotom kao ja nema predstavu da ovako nesto mogu da uradim. Zasto? I ja sam covek kao i on. Odrasli smo u istom okruzenju, gledali iste crtane filmove, serije,filmove. Slusali uglavnom istu muziku. Roditelji su nas vaspitali verovatno na iste nacine. Skoro sve se poklapa osim psihe. Cudna je to stvar. Pricao sam o tome sta radim pored otvorenog prozora, o profesorici ili profesorki (kako god) biologije i o ustaljenosti odrastanja u mom okruzenju. Sta je poenta? Nista, nema je. 

Kakve veze ima sve sto sam do sada napisao? Samo sam navodio neka svoja razmisljanja, pokusavajuci da skapiram svoju psihu. Moze li covek da skapira svoju psihu ? Mozak je cudna stvar. Stvorice gradove, bogove, izazvace erupciju osecanja, lavinu unistenja, sve sto pozelimo mozemo da uradimo. Samo treba da istreniramo svoj mozak dovoljno dobro.
Tripovi burazeru, tripovi...